Poziv u ponoć
Negdje u Donjem Gradu, u gluho doba noći, Prva spavaonica u gradu. Zvoni mobitel... Prvi građanin grada pogleda displej i pomisli: „ Sad ako mi opet kaže:“Mali“ – j..t ću mu sve po spisku, starom derpeu!“
S druge strane se čuje: „
- ’Alo, Mali! Šta se ne javljaš? Jesam li ja rekao da ti skajp mora biti non-stop uključen?
- ’Alo, šefe! Drago mi je što te čujem... Ipak, ponoć je prošla pa sam se isključio… Taman sam poš’o spavat’…
- Što spavat’?! Pa nema spavanja – nismo misiju završili, pobogu! Neprijatelji svud oko tebe vršljaju i pišu, a ti odmaraš!
- Dobro, šefe… Uzet ću neki flet i biti ti stalno na raspolaganju…
- Mali... Što je ovo, što ja to čitam po on-lajn novinama? Još nisi povadio Antišine tračnice po Divaltovoj?! Slušaj... Nemoj da ja ovdje moram vaše foldere otvarati i slati dalje!
- Ne, ne, šefe! Samo to ne! Sve ću odradit po dogovoru, samo to ne! Pa, Prva dama bi me izbacila iz kuće! A natjecanje za misizofkroejša samo što nije… Jbg, znaš da ja više ne mogu pozirati, a mora netko održavat manekensku žnoru našpanovanu...
- Dobro, dobro... Nek’ je jedna od naših! Malac, bit će to težak posao, ali zato te i imam... Mislim – za teže posliće... Ako budeš trebao kakvu reklu ili šokačku-original nošnju – pošaljem ti. Nabavio u Grudama, rođo se bavi s tim... Ima d.o.o. za etno-proizvodnju. Ima sve: od Baranje do Dalmatinske Zagore… Repromaterijal uvozi iz Kine, kontejnerima.
- Što to znači, šefe – ideš u regionalizaciju Dalmatinske Zagore?
- Tja, možda ne baš Zagore, ali o Hercegovini bi se već dalo razmislit… Ako me ovi Bosanci iz Sarajeva budu zaj….vali preko mjere – idem u projekt: „Spontano regionalno osvješćivanje Hercegovine“!
- Genijalno, šefe, kao i sve do sad! ’Bemti, bolje je bilo jedino paljenje zastave! – euforično će Prvi…
- Nego, ti meni odradi ono što smo se dogovorili – nastavi Šef - samo mene slušaj i – nećeš imati problema! Ovo do sad ti je bilo dobro; ono oko proračuna, revizije, istrage, ovih malaca na Internetu... Kad ih dovedeš ’vamo – idemo u Grude na sladoled. U Drinovcima nema slastičarne, samo srijedom razvoze po selu. Onaj na štapiću, iz škrinje, ali skupo, brate... A čekaju ih ovdje i majice s logom: „Slavonac sam u srcu i duši“... Znaš onaj rođo što dila rekle – otisnuo mi jeftino pedesetak komada. Samo za najuže suradnike. Rek’o sam ti, drž’ se toga: raji daj malo kruha, pa malo Antiše, pa red kruha, pa red Antiše. Neće oni ni primijetiti da ti ništa nisi napravio, a 4 godine prođe dok si dlanom o dlan! I eto ti novi izbori… Ne boj se, nisu oni bolje navikli pod Kramarićem, a držali ga 15 godina… Znaš, sad imam vremena pa gledam histori-čejnel – najnovije teorije kažu da rimski carevi nisu bili baš tako jako ludi, više su ih tako opisivali napuhani kroničari – optimistično dovrši Šef.
- Ma kakvi ludi, šefe! Znali su oni što treba… Malo starog kruha, malo opasnih igara…
- A sad ozbiljno: požuri malo i tračnice – van iz grada! Pokaži zube!
- Šefe, rekoh da se ne mogu sad slikati, jbg! To je sad ispod razine moje funkcije…
- Jel ti moram crtati?! Mislio sam: metaforički, ne zapravo pokazivati zube, pobogu!
- Oprosti… Kažem ti da sam krenuo na spavanje! Umoran sam…
- Dobro, dobro… Javi mi se sutra! A možda i ja tebe nazovem. Nikad ne znaš…
- Otprilike, kad bi to moglo biti, šefe?- oprezno će Prvi.
- Zar još i da ti se najavim?! – zagrmi iznervirani Šef - Ti trebaš znati samo jedno: uvijek on-lajn.
- Svakako, šefe…
- Laku noć!
- Laku noć, šefe! – reče Prvi blago, a u sebi pomisli:“Riješit ću se ja tebe, nećeš ti mene više zaj…ti u pol noći s rimskim carevima! Odj…t ću i tebe i tvoje faking foldere… Oooo, kako ću slatko prerezati kablove! He,he,he…“
I tako, s mirnim mislima, ode Prvi građanin na zasluženi počinak…