#114: Re: Mladež HSP Autor: Vilenjak,
Postano: 24.05.2011. 7:20
Vilenjak je napisao/la ( Pogledaj post): ›
to je mene uvijek fasciniralo. sasvim obicni, normalni ljudi (dakle onaj famozni mali covjek), dobiju rogove / podilkane kad ih se stavi pred mikrofon / kameru / za govornicu / na internet forum, tj. kad "dobiju osjecaj" da su dio kolektiva, da govore u ime kolektiva, da kolektiv stoji iza njih. imao sam negdje snimku Petra Lukovica, gdje opisuje kako to radi srpska dijaspora (da umres od smijeha, ako nadjem, okacim).
|
Petar Luković, Promocija 7. knjige Peščanika, Subotica, 16.02.2007.
"Jednog dana, ako budem pisao memoare, imaće samo jednu stranu, pa ću na toj jednoj strani da se pitam - koji mi je stvarno... da ne kažem šta... koji mi je stvarno kurac bio svih ovih godina. 20 godina idem, pa pričam ovako sve isto i na kraju sve isti rezultati. Ja stvarno neki put pomislim - jedino genetika, da izduvaju jedno četiri, pet generacija, ja nemam drugo rešenje. Jedino da čekam da poumire to nešto, a u međuvremenu da uzmemo ove druge i da ih oblikujemo na neki način, ne znam kako. Mi se toga nikada nećemo osloboditi. Šok koji sam ja imao, šok koji su svi ljudi imali kada su čuli da je Dačić dobio više od LDP-a, ne može se meriti nekim normalnim užasom, to je triple horror. Vi nemate jedan horor, jer tu su radikali, a imate i Koštunicu i Dačića, pa zamisli svo troje. I taman se završe izbori i ponovo počne priča sa Kosovom, kad iznenađenje - otkud Ahtisari 26. januara kod nas. Pa čekaj, jebote, pa 10. novembra Ahtisari hteo da dođe, javio se, ja čitao, imam u novinama, hteo da dođe pre izbora. Ovi kažu - nemoj pre izbora da dođeš, da ne bi Kosovo postalo tema izbora i on kaže čovek - dobro, doći ću posle izbora. On došao 26. - što si sad došao. Boris Tadić kaže - nije zgodno u ovom trenutku, trebalo bi malo da se odloži njegov dolazak. Koliko da se odloži, 15-20 godina bi nam verovatno odgovaralo. Pa kad ovoj zemlji odgovara da se bilo koji problem iznese? Pre nego što sam pošao u Suboticu, gledam nekog ludaka na Palmi plus, imam tu nesreću da gledam takve televizije, koji kaže - treba samo polako. Kako sad polako, ja sad ne razumem, kako polako? Pa, kaže, nigde ne treba žuriti. U kom smislu ne treba žuriti? Pa, treba to sve odložiti što više, duže. Pa koliko duže? Pa što duže. Znači vekovima. Pa, vekovima. Cela naša politika može da stane u samo jednu reč – odlaganje. Bilo šta da se desi - hajde da odložimo. Evo, sad je došlo Kosovo, šta ćemo sa Kosovom, i to sad ima da traje, ima da se ubijemo, svake večeri ima da gledamo emisije o Kosovu, ne damo Kosovo, nećemo Kosovo, ne dolazi u obzir Kosovo, nikad se nećemo odreći Kosova. I dobro, šta će na kraju da bude? Pa, svi znamo šta će da bude, svi znamo šta će da bude. Neki put mi je stvarno neprijatno, ne što živim u ovoj zemlji, nego što sam okružen idiotima. Pa, mislim, je l' imaju televiziju, je l' čitaju nešto, je l' gledaju, pa je l' čuju šta kažu drugi ljudi? Niko ništa ne čuje. Da ponovo izdržim kampanju oko Kosova 8, 9 meseci, pa stvarno ću da poludim. Već sam poludeo, ali ne mogu 8 meseci ponovo da slušam diskusije zašto mora da se brani međunarodno pravo.
Evo, danas slušamo radikalsku platformu, oni ne pristaju ni na šta, pa da, i ne dolazi u obzir nikakva platforma. I zamislite kad vas neko zove iz sveta, iz Londona, iz pizde materine, neko vas zove ko nije zvao mesecima, i pita - je li, šta ima novo kod vas? Marš u pizdu materinu, šta ima novo kod nas, kako da ti kažem u tri rečenice šta ima novo, treba mi 26 dana da ti objasnim šta ima novo. Nema ništa novo, ko te jebe, sedi tamo i ćuti, jebo te internet. Nikad neću razumeti te ljude koji negde odu. Postoji među njima grupa koja brine. Ma, jebote, nemoj da brineš o meni uopšte, otišao si, gotovo, završio si priču, šta brineš o meni, pusti me, gledaj da nađeš neki posao da odem i ja, šta brineš kako nam je, šta te boli dupe kako mi je. To je jedna grupa, a imaš i onu grupu onih ludaka, onih napaljenih iz Kalifornije. On radi od 9 do 5, pa je fin sa Indusima, pa obožava crnce, pa ljubi Azijate, pa se uvlači u dupe svakom Tajvancu. Ali u pet kad dođe kući, na 38 stepeni stavi šubaru na glavu i udri - svi na Kosovo, jebaćemo vam majku. To vam je čuvena emigracija iz Kalifornije koja nas pita - zašto ne idete na Kosovo. Dođi, majku ti jebem, dođi ti pa idi. Ne mogu da razumem ni moje prijatelje iz Bosne i Hrvatske. I oni se brinu nešto, pa, pusti, šta se brineš, ja da živim tamo, ne bih se brinuo uopšte. Pa ne mogu više da se brinem, da li me razumete, imam svaki dan život ovde u Srbiji, a još me onaj zove iz Hrvatske - šta ima novo oko Kosova. Jebalo te Kosovo, pusti me, on živi u Splitu, pa njega interesuje šta ima novo na Kosovu, baš ga interesuje, šta te briga šta ima novo oko Kosova. Pazite, problemi Kosova, pa problem jer nema Vlade, pa presuda međunarodnog suda pravde, pa onda još Dinkić dosoli. To moram da ispričam na kraju.
Dođem ja kod moje majke, ima 81 godinu, potpuno žena izgubljena, ne zna ništa više, neki put me ne prepoznaje. Šalim se, zna me mama. I mama se trese, ona i komšinica Anka se tresu, šta je sad, gledale smo televiziju, šta je bilo na televiziji. Kaže, govorio Dinkić. Ja kad čujem – Dinkić, popizdim kao fiskalni račun kad čujem i pitam ih - šta je rekao budala. Kaže da nema penzije od 31. marta. Gde je rekao, pa kaže, na televiziji. Ja njima objasnim - slušaj mama, slušajte gospođa Anka, to samo kreten može da kaže, biće penzija. Sad je rekao. Ma, jebo vas Dinkić. One su u međuvremenu, gospođa Anka i moja mama, zvale sve penzionere da im kažu da neće biti penzije uopšte, da će umreti od gladi. Evo, to vam je zemlja, pazite, ludak, ludak, dođe i kaže tako nešto. Pa nema te zemlje u kojoj to ne može da se desi, nego on sad plaši narod. Pa, seckao bih ga sekirom, onako fiskalno sitno. I to vam je život i zamislite sad ovaj, presuda međunarodnog suda, mi osuđeni za genocid kao nacija, nemamo Vladu, hoće da nam uzmu Kosovo, možda nećemo imati penzije i plate, jebote, kakva božanstvena zemlja."
...
premda na šaljiv način prikazuje razmjere kolektivne paranoje etničke nacije, ispade ovaj dio s Lukovićem skretanje s topica o mladeži HSP-a (političke stranke koja se nikada nije odrekla frankovaca i ustaškog nasljeđa). no u biti i nije skretanje. lijepo je čuti da Srbija ima svoju opoziciju nacionalističkoj vlasti, i to u civilnom / građanskom sektoru. slično je i u Zagrebu, u Rijeci također. volio bih da isto mogu reći i za moj grad Osijek, no realnost ovog topica, i komentari forumaša unazad nekoliko strana, gadno me demantiraju.
|