PEGY je napisao/la: ›
Kada sam ja pokretala posao, prva banka (naša domaća) u kojoj sam pokušala odyebala me samo tako: službenica je bila nadmena,puna sebe odvratna jedna .....koja mi je rekla "pa šta TI sad oćeš?" te se okrenula i otišla a ja sam ostala kao pas na kiši. U stvari ona je bila nekulturna i bezobrazna, ali imala je bogovsko radno mjesto s kojeg je ni usranom metlom nitko nije mogao istjerati- ja nisam imala ništa, osim plana koji je morao uspjeti.
Pošto sam ulagala u sredstva za moj budući posao, javila sam se uvozniku i rekla da ja to i to hoću kupiti ali jednostavno neznam kako doći do početnog kapitala. Gospodin uvoznik,(nikada prije toga nisam niti čula za njega niti me netko poslao njemu), poslao me u banku i tada je sve krenulo. Banka nikome neda lovu tek tako, uknjižili su se na novonabavljenu robu koju su financirali i moj prijatelj bio je jamac (neznam, jeli on tada bio glup ili što kad je od prve pristao potpisati kredit kao jamac).
I takav je bio moj početak, tada dolazi ono pravo BORBA ZA OPSTANAK vjerujte mi to je gadno,jako gadno; 5 godina sam radila neprestano sa najviše 10 sati slobodnog vremena u komadu-dakle,bilo je i po 15-20 dana a da nisam imala niti za spavanje više od neprekidna 4 sata. Zaboravite kavice,šetnje,lude aute i garderobu...zaboravite prijatelje i praznike,pa čak i obitelj...RAD,RAD I SAMO RAD.
Još uvijek puno radim.
Znala sam u što ulazim, ali bila sam jako odlučna i uporna no ONO NAJBITNIJE JE KUPAC, možete raditi štogod hoćete ako imate kupca koji uredno plaća.
|