#5: Autor: Monstrum,
Postano: 10.03.2008. 23:41
ja jedem tanjurom, grabim iz valova i jedem a poslje onda pojedem i tanjur sve skupa s rukama i pojedem sebe i svoje papke đavolje i rogove i rep i sve, nakon toga jedem mačiće i kerove male, pilićima glave odgrizam, to je zdrava prehrana, a kad nema mačića i kerića onda jedem sve fino, uf nabubam se luka i čvaraka i paštete, a volim i ona zdravo seljačka jela, podvarke, sarme, graa ne volim napiruje me i prdim ko demon a i slabo probavljam celulozu pa me tera srat stalno i napet mi drob bude pa i proljev dobit znam, volim rizibizi i poanog mesa, uf meso svo jedem nema šta ne jedem, daj šta daš, ak nema životinjskog daj prerađevine, pašteta, renovaka, posebnih kobajsca, pučkih, kranjskih i ostalih, mesnih doručaka, i uz to sve luka, bijelog, crvenog, mladog, ljutike, ne volim poriluk to mi tak odvratno ko da jedem govna, svo voće jedem i povrće, nema šta ne jedem, jedem čak i onaj napoj musli, jedem bogati ma sve jedem, al nema mi draže nego kobasice dobre domaće, kulena, šunjke, pa sira pride, što domaćeg, što tvrdog, pa kozjeg dimljenog, pa pršuta, pa one one naj finije adidas slanine, pa malo maslina, a ribe što volim, jebote kake daš jać je pojest, oš morske oš riječne, oš obotnica i onih pizdarija školjaka i rakova kojekakih one one sačme kurac kak se zove ikra da da, ma daj sve daj jać to izist, a onda trening dobar, ispucavanje na benč, pa bučice, pa trbušnjaci, pa biciklo, jedino trčat ne volim, uf ne trčim osim ako me ne vija više od 3 ljudi, s dvojicom il trojicom ak je treći manji još se i potučem al ak su 3 oveća bjež u pičku materinu, e od takih bježim, al nema do dobre žderačine, malog janjića skinut sa sise još se fino koprca i čuje se plop onak kak se čuje kad ga od matere otkidaš sa sise, uf pa tako malog nož pod grlo pusu mu daš i naglim pokretom zgloba sam nabrzaka krk ode vratić, pustiš krv, izvadiš drop, iskrvariš, oguliš, nabiješ na kolac i na vatru, al na žar od dobrog drveta, zažarenog, uf da se žar spremala bar sat i po, pa kad ga nabiješ a ono se sa po kilometra čuje šššššš kak mu se onaj mali tanki sloj loja cvrlji, uf pa sladak u ustima se topi kolko je sladak ma nečuveno, a uz njega dobrog vina domaćeg, bijelog, gemišt od graševine iz batine ili iz mandićevca, i to gembać malo tanji da te ne opere po mozgu al da moš zasrat kriglu masnim prstima i strusit po litre gemišta na eks, pa još onak podrignut, ma dićeš bolje, uf
|